Interesi koji napadaju Gnozu
Gnosticizam kao doktrina naišao je, u raznim istorijskim prilikama, pojedine protivnike koji su želeli da na vulgaran način označe gnostička izlaganja, sa ciljem da ih učine smešnim. U stvarnosti, Gnoza je u svim vremenima bila napadana od onih koji ne žele, ni na kakav način, da prikažu integralnu spoznaju, duboku, koja dozvoljava tačnu interpretaciju filozofskih puteva i, kao posledicu, zasluženo samo-oslobođenje ili spas čoveka i njegovih duhovnih principa. Evidentno je, da su se u pozadini napada usmerenim nad GNOZOM ili GNOSTICIZMOM, skrivali dogmatski interesi koji vide pretnju njihovom kontinuitetu i postojanju na terenu društvenog života naroda.
Kao uvod u onome što smo ranije rekli, možemo postaviti pitanje koje se često pojavljuje u pameti nekih osoba: DA li JE GNOZA POLITIČKI INSTRUMENAT?
Realni odgovor treba tražiti u osnovnim principima gnostičke doktrine, a ne u delirijumima grandomanije od kojih su patili izvesni «politički lideri» koji su smatrali sami sebe sudbinski predodrđeni da vladaju svetom. Autentičan GNOSTICIZAM ima jedan jedini cilj kojeg smo već izneli u predhodnim paragrafima, a to je da UČINI ČOVEKA SVESNIM O SVOJOJ DUŽNOSTI PREMA CILJU SVOJE EGZISTENCIJE, I OVAJ CILJ JE SVOJE UNUTRAŠNJE REALNO BIĆE.
Nikada nije bila krivica GNOZE ako su neki subjekti (ponekad u vezi sa politikom) zamišljajući sami sebe GNOSTIČARE, učinili prekršaje protiv reda, valjanih običaja i uglavnom protiv čovečanstva. Ovaj slučaj je sličan sa onom «gospodom katoličkih inkvizitora» Srednjeg veka, koji daleko od toga da su imali inkarnirane hrističke principe, ipak se oblačili mantijom hrišćanstva da bi izvršavali zločine prema nedužnima i obučenim (školovanim) ljudima. Pravi hrišćani će znati da nam oproste i da razumeju ono što želimo reći ovim primerom. «Nije zlato sve što sija», kaže narodna poslovica.
Gluposti mnogih pseudo-gnostičara koji su postojali u pojedinim istorijskim epohama, ne poklapaju se u nijednoj tačci gledišta sa primitivnom gnostičkom doktrinom, niti sa savremenom. GNOSTICIZAM je uvek propovedao AHIMSA (ne-nasilje), dok oni koji argumentišu nasilje kao izgovor za njihove misije i žele se predstaviti kao gnostičari, verna su refleksija FARISEIZMA, postojećeg u svim epohama i doktrinama čovečanstva.
U ovom smislu, možemo emfatično tvrditi, nestrahujući da ćemo pogrešiti, da «GNOZA JESTE REVELACIJA ILI PREFINJENO OTKRIVANJE, KONCEPTUALNI SINTETIZAM, MAKSIMALNI USPESI».
I evo ovde drugo važno pitanje koje da razjasni, radi zdravlja našeg upornog čitaoca: ZAŠTO SE GOVORI U RAZNIM MESTIMA DA JE GNOSTICIZAM TRAUMATIZANTAN?
Koji tvrdi da Gnoza traumatizuje, zavarava se u vezi sa izvornim gnostičkim postulatima; ignoriše da je gnosticizam « mistički proces vrlo intiman, vrlo prirodan i dubinski».
Gnoza jeste «u osnovi ezoterizam, koji se razvija tren za trenom, sa vrlo ličnim mističkim doživljajima i svojstvenom doktrinom». «Veza gnostičke spoznaje je beskonačna intimnost osobe, BIĆE antičke filozofije».
Neka se kao BIĆE razume inteligentni i najdublji deo koji postoji u unutrašnjoj dubini svakog ljudskog stvorenja. BIĆE nalazi u GNOZI elemente koji mu dozvoljavaju da se manifestuje i da vodi čoveka prema božanstvu. Ipak, BIĆE ima prepreku koju treba da eliminiše, kako bi se mogao manifestovati u nama. Ova prepreka je PSIHOLOŠKO ŽIVOTINJSKO JA (EGO) ljudske vrste, nazivajući ga kako želimo: SATANA (sotona), EGO, DEMON, PSIHOLOŠKI AGREGATI, NEPOŽELJNI ENTITETI, itd, itd.
«Esencija (bit), Savest, učaurena, zatvorena, među različitim elementima koji konstitujišu samoga sebe, Ego, nažalost, bolno se odvija u skladu sa svojom uslovljenošću.
Poznavati samoga seba jeste moguće ujednačivanjem (identifikacijom) sa sobstvenim božanskim Bićem».
Bez sumnje, ovo izvanredno otkriće poziva nas da umiremo sami u sebi (govoreći psihološki) kako bi se BIĆE u nama manifestovalo. U protivnom, da nastavljamo kao JA unutar uspavane Savesti značiće da se samo-osuđujemo na svojstvene unutrašnje paklove i, u stvari, da se pomirimo sa gubitkom svog duhovnog materijala.
Ova SMRT, o kojoj govori GNOSTICIZAM, jeste duboka psihološka promena koja treba da se odvija, na lagan način, u psihološkoj "teritoriji" svake osobe koja teži ka oslobađajućoj spoznaji. Ova promena se ne vrši neuredno, niti kapriciozno, već na didaktičan način, sa alatkama REVOLUCIONARNE PSIHOLOGIJE, koja, radi ovog cilja, poseduje gnostički dokrinarni korpus Internacionalnog gnostičkog pokreta. Suprotno bi bilo dozvoliti da Gnoza zahteva da se vraćamo na manastirsko povlačenje i odbijajući život (bez razumevanja), sa odgovarajućom traumom. Ovo nije tako.
U sadašnjim vremenima, Otac Savremenog GNOSTICIZA, dr SAMAEL AUN WEOR, uzeo je u obzir, kao metod, progresivno razumevanje nas samih, kojeg će malo po malo praktikovati onaj iskreni devotan (ponizan) koji teži ka gnostičkom oslobađajućem iskustvu.
Gnostička Psihologija jeste stara egipatska FILOKALIJA i hinduska VEDA, i ona duboko poznaje način da poučava ljudsko biće, da tačno kontroliše onih pet funkcionalnosti ljudske mašine, to jest: intelektualna, emocionalna, motorna, instinktivna i seksualna.
Da li je zaista traumatično ako se napravi red u ovim centrima ljudskog bića? Ili je bolje da nastavimo da budemo robovi niskih emocija, negativnih misli, neusklađenih pokreta, divljih nagona i nekontrolisane seksualnosti?
Ovo UMRETI kako bi se RODILI za nova životna manifestovanja (moralna, spiritualna i psihička), jeste rečeno od Velikog Kabira Isusa Nikodimu: «Zaista, zaista ti kažem ako se ko ponovo ne rodi ne može videti nebesa Božija».
Neka se shvate Nebesa, u ovom slučaju, ne nebeski prostor koji nas okružuje, već «Nebesa Savesti», one druge suptilne dimenzije potvrđene od Ajštajna i Hintona u njihovim teorijama paralelnih svetova.
Sve ove promene trebaju biti izazvane u čoveku i radi toga poslužićemo se sledećim paragrafima kako bi ilustrovali ovaj argumenat:
«Želja, fornikacija, volja da se istakne Ego, stvara nesreće i nered, prozvodi iskvareno delo koje, nepobitno, ostaje van božanske sfere, iako u njemu ostaje zatvorena Esencija, BUDDHATA, psihički materijal ljudskog stvorenja.
Pad čoveka u degeneraciju jeste osnova Teologije svih antičkih naroda.
Po Filolau, Pitagorejskom (V-i vek pre H), antički filozofi su govorili da psihički materijal, Esencija, nalazi se zatvorena u "JA" kao u grobu, za kaznu nekog greha.
Platon je takođe priznao, da je takva bila i doktrina orfica koju je on lično predavao.
Evidentna je slabost i bespomoćnost bednog „intelektualnog sisavca“, pogrešno nazvanog čovek, da bi se mogao podići iz zemaljskog blata bez božanske pomoći.
Vatrenim rečima deklarišemo: samo božanski dah nas može reinkorporisati u Istini; ipak, ovo je moguće samo oslanjajući se na svesnim radnjama (nad nama samim) i na dobrovoljnim patnjama (uz pomoć intimne psihoanalize).
Dva psihološka stanja se prikazuju pred definisanog gnostičara:
1. Biće, transparentno, kristalno, impersonalno, realno i istinito.
2. Ego(Ja), zbir psiholoških agregata koji personifikuju greške, sa jedinom karakteristikom bitisanja-ignorancija.
Više Ja i niže Ja jesu dva dela iste stvari, odvojeni aspekti samoga Ja, različite strane onoga što je infernalno.
JA jeste zastrašujuće delo sa više tomova; rezultat mnogih jučerašnjih danova, fatalan čvor kojeg trebamo odrešiti.
Samospasiti se je preporučljivo i ovo traži da se u potpunosti identifikuje: ko spašava i ko je spašen.
Božanstvo koje prebiva u dubini duše, autentična i legitimna znanstvena osobina, uništava Ego i upija se u svog „PURUSHA“ svoju Esenciju i totalnim osvešćenjem je spašava. Ovo je tema „SALVATOR SALVANDUS-a“.
Dan, kada ćemo uspeti da se pomirimo sa „HALITUS DIVINALIS“, taj dan ce biti besmrtno svanuće i bićemo očišćeni kako priliči da bi ga pozdravili. Kada će se ovo desiti, moći ćemo da pratimo mudrog krlja Solomona, uzvikujući skupa s njim:
Blagosloven je onaj koji stiže do Mudrosti i primi inteligenciju. Zato što je njegova nabavka vrednija od srebra i korisnija od zlata. Skuplja je od bisera i ne postoji blago koje će je izjednačiti.
Nosi u svojoj desnoj ruci dugovečnost i u levoj bogatstva i poštovanja. Iz ustiju mu izvire pravosuđe i na jeziku nosi zakon i milost. Njegovi su putevi očaravajući i svi njegovi puteljci su mir. To je stablo života za onog koji ga stekne; onaj koji ga zagrli jeste blagosloven.
Sa mudrošću je pridržao Jehova zemlju; sa inteligencijom je učvrstio nebesa.