Gnostička praksa
Teorije su preplavile svet sa konfuzijama i problemima. Haos u kom se svet nalazi, plod je intelekta.
Treba otvoreno reći da erudicija bez eksperimentisanja, vodi nas samo u sukob i u borbu antiteza.
Sigurno, ne možemo negirati da u svetu postoje dva pravca koji se bore na život i smrt, radi supremacije. U prvom redu imamo spiritualističku struju, sastavljenu od svih religija, škola i vera. Sa druge pak strane, imamo materijalističku struju, sa svojom dijalektikom, itd.
Spiritualistička struja veruje da samo ona poznaje istinu. Materijalističko-ateistička pretpostavlja, takođe, da ona poseduje istinu. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje.
Dve su struje. Ona spiritualistička se oslanja na svoje teorije. Ona materijalistička na svoje. Ko je u pravu? Oni sa desne ili oni sa leve?
Ne želeći da ranimo ičije osećanje, reći ćemo da ni jedni ni drugi ne poznaju istinu, ono što je istina.
Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i pretpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane.
„Čovek koji ne sprovodi u praksi svoju metafiziku, sličan je magarcu natovarenom knjigama“, rekao je Muhamed.
Teorije su već postale zamarajuće pre nego što su prodavane i preprodavane na vašaru... i onda šta se dešava?
Autori sami sebi protivreče u njihovim delima. Siroti čitalac treba da pije iz pehara gorkih sumnji. Teorije služe samo da bi nam stvorile preokupacije i da nam zagorčavaju život.
Realno, intelektualna informacija nije doživljaj. Erudicija nije eksperimentisanje. Pokušaj, isprobavanje, demonstracija ekskluzivno trodimenzionalna, nije celokupna, integralna.
Postoji i latentno stanje, unutra u nama, uzvišene sposobnosti uma, nezavisne od intelekta, sposobne da nam daju saznanje i direktno eksperimentisanje bilo koje pojave.
Treba da razumemo da mišljenja, koncepti, teorije, hipoteze, ne znače eksperimentisanje, celokupno saznanje o bilo kojoj pojavi.
Bez imalo gordosti možemo potvrditi da usred toliko tmine, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, preko nas samih i u naučnom obliku, svakog integrisanog elementa iz ove Univerzalne Mudrosti.
Teorije ne služe ničemu; treba da budemo praktični i da upoznamo posredstvom sopstvenih doživljaja cilj našeg postojanja.
Student traži ovde i onde, čita i ponovo čita što više knjiga o okultizmu, religiji, filozofiji, etici i magiji i sve što mu padne u ruke i jedinu stvar koju će zaraditi jadni aspirant biće strašne nedoumice i intelektualne konfuzije. Postoje milijoni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih.
Neki autori savetuju devotanu da bude vegetarijanac; drugi kažu da ne bude; oni mu savetuju da praktikuje disajne vežbe; oni drugi da ne praktikuje. Rezultat je zastrašujući za jadnog istraživača. Nema kuda. Teži za svetlošću, moljaka, viče i ništa, ništa, apsolutno ništa. Šta da se radi? Šta da se radi?
Na terenu mistike, poznavao sam pojedince vrlo spiritualne, „heroji grupa“. Mnogi od njih su vegetarijanci, apstinenti, puni vrlina, itd, i uglavnom jesu vrlo iskreni, želo sve najbolje onima koji ih slede, ali uzdišu kao i svi drugi, pate i u tajnosti plaču. Siroti, nikada nisu videli ono što propovedaju. Ne poznaju Guru-a, nikada nisu imali sreće da sa njim lično razgovaraju. Nikada nisu videli Planove (svetove) Kosmičke savesti, Planove ili Više svetove o kojima crtaju toliko lepih dijagrama i toliko ih interesantno opisuju.
Bez imalo gordosti, treba da potvrdimo da među tolikih tmina, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, posredstvom nas samih, velikih realnosti života i smrti.
Ove prakse se ne protive ni jednoj religiji, sekti, školi ili veri. Bilo koji sveštenik, vodič, instruktor svih ovih škola i redova može upražnjavati ove vežbe kako bi razvio svoje fakultete (sposobnosti). Tako će moći da bolje rukovode svoje odgovarajuće grupe.
Buđenje unutrašnjih sposobnosti treba da se odvija uporedno sa kulturnim i intelektualnim i duhovnim razvojem.
Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija siva a zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima, a to je život”...
Treba otvoreno reći da erudicija bez eksperimentisanja, vodi nas samo u sukob i u borbu antiteza.
Sigurno, ne možemo negirati da u svetu postoje dva pravca koji se bore na život i smrt, radi supremacije. U prvom redu imamo spiritualističku struju, sastavljenu od svih religija, škola i vera. Sa druge pak strane, imamo materijalističku struju, sa svojom dijalektikom, itd.
Spiritualistička struja veruje da samo ona poznaje istinu. Materijalističko-ateistička pretpostavlja, takođe, da ona poseduje istinu. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje.
Dve su struje. Ona spiritualistička se oslanja na svoje teorije. Ona materijalistička na svoje. Ko je u pravu? Oni sa desne ili oni sa leve?
Ne želeći da ranimo ičije osećanje, reći ćemo da ni jedni ni drugi ne poznaju istinu, ono što je istina.
Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i pretpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane.
„Čovek koji ne sprovodi u praksi svoju metafiziku, sličan je magarcu natovarenom knjigama“, rekao je Muhamed.
Teorije su već postale zamarajuće pre nego što su prodavane i preprodavane na vašaru... i onda šta se dešava?
Autori sami sebi protivreče u njihovim delima. Siroti čitalac treba da pije iz pehara gorkih sumnji. Teorije služe samo da bi nam stvorile preokupacije i da nam zagorčavaju život.
Realno, intelektualna informacija nije doživljaj. Erudicija nije eksperimentisanje. Pokušaj, isprobavanje, demonstracija ekskluzivno trodimenzionalna, nije celokupna, integralna.
Postoji i latentno stanje, unutra u nama, uzvišene sposobnosti uma, nezavisne od intelekta, sposobne da nam daju saznanje i direktno eksperimentisanje bilo koje pojave.
Treba da razumemo da mišljenja, koncepti, teorije, hipoteze, ne znače eksperimentisanje, celokupno saznanje o bilo kojoj pojavi.
Bez imalo gordosti možemo potvrditi da usred toliko tmine, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, preko nas samih i u naučnom obliku, svakog integrisanog elementa iz ove Univerzalne Mudrosti.
Teorije ne služe ničemu; treba da budemo praktični i da upoznamo posredstvom sopstvenih doživljaja cilj našeg postojanja.
Student traži ovde i onde, čita i ponovo čita što više knjiga o okultizmu, religiji, filozofiji, etici i magiji i sve što mu padne u ruke i jedinu stvar koju će zaraditi jadni aspirant biće strašne nedoumice i intelektualne konfuzije. Postoje milijoni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih.
Neki autori savetuju devotanu da bude vegetarijanac; drugi kažu da ne bude; oni mu savetuju da praktikuje disajne vežbe; oni drugi da ne praktikuje. Rezultat je zastrašujući za jadnog istraživača. Nema kuda. Teži za svetlošću, moljaka, viče i ništa, ništa, apsolutno ništa. Šta da se radi? Šta da se radi?
Na terenu mistike, poznavao sam pojedince vrlo spiritualne, „heroji grupa“. Mnogi od njih su vegetarijanci, apstinenti, puni vrlina, itd, i uglavnom jesu vrlo iskreni, želo sve najbolje onima koji ih slede, ali uzdišu kao i svi drugi, pate i u tajnosti plaču. Siroti, nikada nisu videli ono što propovedaju. Ne poznaju Guru-a, nikada nisu imali sreće da sa njim lično razgovaraju. Nikada nisu videli Planove (svetove) Kosmičke savesti, Planove ili Više svetove o kojima crtaju toliko lepih dijagrama i toliko ih interesantno opisuju.
Bez imalo gordosti, treba da potvrdimo da među tolikih tmina, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, posredstvom nas samih, velikih realnosti života i smrti.
Ove prakse se ne protive ni jednoj religiji, sekti, školi ili veri. Bilo koji sveštenik, vodič, instruktor svih ovih škola i redova može upražnjavati ove vežbe kako bi razvio svoje fakultete (sposobnosti). Tako će moći da bolje rukovode svoje odgovarajuće grupe.
Buđenje unutrašnjih sposobnosti treba da se odvija uporedno sa kulturnim i intelektualnim i duhovnim razvojem.
Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija siva a zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima, a to je život”...