Gnostička praksa
Teorije su napunile svet sa konfuzijama i problemima. Haos u kojem se svet nalazi jeste plod pogrešno korišćenog intelekta.
Reći ćemo otvoreno, da erudicija bez eksperimentisanja vodi nas ka sukobima i u borbama protivteznih shvatanja.
Nemožemo poreći, da u svetu postoje dve struje koje se bore na život i smrt za nadmoć. U prvom redu imamo spiritualističku struju, sastojana od svih religija i vera. U drugom redu, materijalističku, sa svojim školama i svojstvenom dijalektikom.
Spiritualistička struja veruje da ona i samo ona, poseduje istinu. Materialist, ateist, takođe, predpostavlja da poseduje istinu. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje.
Jesu dve struje. Spiritualistička se oslanja na svoje teorije. Materialistička na svoje. Ko je u pravu? Oni sa desne strane ili oni sa leve?
Ne želeći da ikoga ranimo, reći ćemo da ni jedni, ni drugi ne poznaju u stvari ono što je Istina.
Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i predpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane.
"Čovek koji ne stavlja u praksi svoju metafiziku upoređuje se sa magarcem natovarenim knjigama", rekao je Mahomed.
Teorije su postale zamaravajuće i one se baš prodaju i preprodaju na tržištu...Onda?
Autori se protivreče sami u svojim delima. Jadni čitalac treba da pije iz gorke čaše sumnji. Teorije služe samo radi stvaranja briga i da nam zagorčavaju život.
Bedni ljudi intelekta žele da stave okean u kristalnoj čaši, pretpostavljaju da univerziteti mogu da kontrolišu svu mudrost univerzuma i da su svi kosmički zakoni obavezni da se konformišu starim akademskim normama.
Ljubitelji racionamenta misle da mogu ispitivati tajne Prirode sa oskudnom sposobnošću intelekta. Nemožemo poreći da su pamet i razum potrebni na terenu praktičnog života, za realizaciju nekih svakodnevnih zadataka, ali zahtevati da možemo analizirati i rešiti sa intelektom velike misterije života i smrti jeste kao kad bi pokušavali da posmatramo zvezde sa mikroskopom i bakterije sa teleskopom.
Realno, intelektualna informacija nije doživljaj. Erudicija nije eksperimentisanje. Pokušaj, isprobavanje, demonstracija ekskluzivno tridimenzionalna nije celokupna, integralna.
Postoji i latentno stanje, unutra u nama, uzvišene sposobnosti uma, nezavisne od intelekta, sposobne da nam daju saznanje i direktno eksperimentisanje bilo koje pojave.
Treba da razumemo da mišljenja, koncepti, teorije, ipoteze, ne znači eksperimentisanje, celokupno saznanje o bilo kojoj pojavi.
Teorije ne služe ničemu; potrebno je da budemo praktični i da upoznamo, samim svojim životom, cilj svoga postajanja.
Student traži ovde i onde, čita i ponovo čita što više knjiga o okultizmu, religiji, filozofiji, etici i magiji i sve što mu padne u rukama i jedinu stvar koju će zaraditi jadni aspirant jesu strašne nedoumice i intelektualne konfuzije. Postoje milijoni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih.
Neki autori savetuju devotu da bude vegetarijanac; drugi kažu da ne bude; oni mu savetuju da praktikuje disajne vežbe; oni drugi da ne praktikuje. Rezultat je zastrašujući za jadnog istražitelja. Nema kuda. Teži za svetlošću, moljaka se, viče i ništa, ništa, apsolutno ništa. Šta da se radi? Šta da se radi?
Na terenu mistike, poznavao sam pojedince vrlo spiritualne, „heroji grupa“. Mnogi od njih su vegetarijanci, apstinenti, puni vrlina, itd, i uglavnom jesu vrlo iskreni, želo sve najbolje onima koji ih slede, ali uzdišu kao i svi drugi, pate i u tajnosti plaču. Siroti, nikada nisu videli ono što propovedaju. Ne poznaju Guru-a, nikada nisu imali sreće da sa njim lično razgovaraju. Nikada nisu videli Planove (svetove) Kosmičke savesti, Planove ili Više svetove o kojima crtaju toliko lepih dijagrama i toliko ih interesantno opisuju.
Bez imalo gordosti, trebamo potvrditi da među toliko tmine, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, preko nas samih, velikih realnosti života i smrti.
Ove prakse se ne protive nijednoj religiji, sekti, školi ili veri. Bilo koji sveštenik, vodič, instruktor svih ovih škola i redova mogu upražnjavati ove vežbe kako bi razvili svoje fakultete (sposobnosti). Tako će moći da bolje rukovode svoje odgovarajuće grupe.
Buđenje unutrašnjih fakulteta treba da se događa uporedno sa kulturnim, intelektualnim i duhovnim razvojem.
Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija grahorasta i zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima i to je život”...
Reći ćemo otvoreno, da erudicija bez eksperimentisanja vodi nas ka sukobima i u borbama protivteznih shvatanja.
Nemožemo poreći, da u svetu postoje dve struje koje se bore na život i smrt za nadmoć. U prvom redu imamo spiritualističku struju, sastojana od svih religija i vera. U drugom redu, materijalističku, sa svojim školama i svojstvenom dijalektikom.
Spiritualistička struja veruje da ona i samo ona, poseduje istinu. Materialist, ateist, takođe, predpostavlja da poseduje istinu. Spiritualistička struja se klanja Bogu-Duhu, nije važno kakvo mu je ime: Allah, Brahma, Bog, itd. Materijalistička struja se klanja Bogu-Materija, takođe nezavisno od imena kojeg mu daje.
Jesu dve struje. Spiritualistička se oslanja na svoje teorije. Materialistička na svoje. Ko je u pravu? Oni sa desne strane ili oni sa leve?
Ne želeći da ikoga ranimo, reći ćemo da ni jedni, ni drugi ne poznaju u stvari ono što je Istina.
Fanatici spiritualizma i materijalizma napunili su svet teorijama, hipotezama i predpostavkama koje nikada nisu bile eksperimentisane.
"Čovek koji ne stavlja u praksi svoju metafiziku upoređuje se sa magarcem natovarenim knjigama", rekao je Mahomed.
Teorije su postale zamaravajuće i one se baš prodaju i preprodaju na tržištu...Onda?
Autori se protivreče sami u svojim delima. Jadni čitalac treba da pije iz gorke čaše sumnji. Teorije služe samo radi stvaranja briga i da nam zagorčavaju život.
Bedni ljudi intelekta žele da stave okean u kristalnoj čaši, pretpostavljaju da univerziteti mogu da kontrolišu svu mudrost univerzuma i da su svi kosmički zakoni obavezni da se konformišu starim akademskim normama.
Ljubitelji racionamenta misle da mogu ispitivati tajne Prirode sa oskudnom sposobnošću intelekta. Nemožemo poreći da su pamet i razum potrebni na terenu praktičnog života, za realizaciju nekih svakodnevnih zadataka, ali zahtevati da možemo analizirati i rešiti sa intelektom velike misterije života i smrti jeste kao kad bi pokušavali da posmatramo zvezde sa mikroskopom i bakterije sa teleskopom.
Realno, intelektualna informacija nije doživljaj. Erudicija nije eksperimentisanje. Pokušaj, isprobavanje, demonstracija ekskluzivno tridimenzionalna nije celokupna, integralna.
Postoji i latentno stanje, unutra u nama, uzvišene sposobnosti uma, nezavisne od intelekta, sposobne da nam daju saznanje i direktno eksperimentisanje bilo koje pojave.
Treba da razumemo da mišljenja, koncepti, teorije, ipoteze, ne znači eksperimentisanje, celokupno saznanje o bilo kojoj pojavi.
Teorije ne služe ničemu; potrebno je da budemo praktični i da upoznamo, samim svojim životom, cilj svoga postajanja.
Student traži ovde i onde, čita i ponovo čita što više knjiga o okultizmu, religiji, filozofiji, etici i magiji i sve što mu padne u rukama i jedinu stvar koju će zaraditi jadni aspirant jesu strašne nedoumice i intelektualne konfuzije. Postoje milijoni teorija i hiljade autora. Jedni ponavljaju ideje drugih. Drugi suzbijaju ove, svi protivu jednoga i jedan protiv svih; kolege se suzbijaju i recipročno protivreče, jedan protiv drugih i svi, stvarno, protiv svih.
Neki autori savetuju devotu da bude vegetarijanac; drugi kažu da ne bude; oni mu savetuju da praktikuje disajne vežbe; oni drugi da ne praktikuje. Rezultat je zastrašujući za jadnog istražitelja. Nema kuda. Teži za svetlošću, moljaka se, viče i ništa, ništa, apsolutno ništa. Šta da se radi? Šta da se radi?
Na terenu mistike, poznavao sam pojedince vrlo spiritualne, „heroji grupa“. Mnogi od njih su vegetarijanci, apstinenti, puni vrlina, itd, i uglavnom jesu vrlo iskreni, želo sve najbolje onima koji ih slede, ali uzdišu kao i svi drugi, pate i u tajnosti plaču. Siroti, nikada nisu videli ono što propovedaju. Ne poznaju Guru-a, nikada nisu imali sreće da sa njim lično razgovaraju. Nikada nisu videli Planove (svetove) Kosmičke savesti, Planove ili Više svetove o kojima crtaju toliko lepih dijagrama i toliko ih interesantno opisuju.
Bez imalo gordosti, trebamo potvrditi da među toliko tmine, gnostička izučavanja predstavljaju melem za nesitog devota koji traži svetlost.
Čitaoče prijatelju, Gnoza nam daje ključeve i procedure za eksperimentisanje, preko nas samih, velikih realnosti života i smrti.
Ove prakse se ne protive nijednoj religiji, sekti, školi ili veri. Bilo koji sveštenik, vodič, instruktor svih ovih škola i redova mogu upražnjavati ove vežbe kako bi razvili svoje fakultete (sposobnosti). Tako će moći da bolje rukovode svoje odgovarajuće grupe.
Buđenje unutrašnjih fakulteta treba da se događa uporedno sa kulturnim, intelektualnim i duhovnim razvojem.
Gete je bio u pravu kada je rekao: „Svaka je teorija grahorasta i zeleno je samo stablo sa pozlaćenim plodovima i to je život”...