Muško – ženska priroda Boga
Prvo ćemo pomenuti eminentnu gospođu doktor Elaine Pagels, autora mnogih radova i investigacija o gnostičarima. U jednom od njezinih dela, GNOSTIČKA JEVANĐELJA, ovaj iztraživač podvlači veličanstvenost gnoze, sposoban da definiše mušku i žensku prirodu Boga. Da vidimo:
Za razliku od mnogih svojih savremenika, među božanstvima najbližim antičkom orijentu, Bog Izraela nije delio moć ni sa jednim ženskim Božanstvom, nije imao ni suprugu ni ljubavnicu. Kazivajući istinu, neprisutnost ženskog simbola u odnosu na Boga karakteriše Judaizam, Hrišćanstvo i Islamizam u ozbiljnom kontrastu sa ostalim religijskim tradicijama sveta, kao što su u Egiptu, Vaviloniji, Grčkoj i Rimu, ili u Africi, Indiji i Severnoj Americi, gde je prepuno ženske simbolike. Danas hebrejski, hrišćanski i islamski teolozi požuruju u tvrdnjama kako u vezi sa Bogom ne treba da imamo nikakve seksualne izraze. Uprkos ovoj činjenici, realan rečnik kojeg dnevno koriste u službi i molitvi, daje drugačiju poruku: koja je ta osoba vaspitana u hebrejskoj ili hrišćanskoj tradiciji oslobođena od jasnog ubeđenja da je Bog muškog roda?
Čak iako katolici obožavaju Mariju kao Isusovu majku, nikad je ne smatraju božanskim ličnim pravom: ako je Marija Majka Božja, nije Majka Bog u jednakim uslovima sa Otac Bog! Hrišćanstvo je, naravno, dodalo izraz „trojica” iz hebrejskog opisa Boga. Nesumnjivo, od triju datih božanskih lica, dva (Otac i Sin) se opisuju kao muški, i treće (Sveti Duh) sugeriše ne-seksualnost neutralnog izraza kojeg su Grci koristili kada su se odnosili na Duh, Pneuma.
Jedna grupa, iz gnostičkih izvora, govorila je da su primili tajnu Isusovu tradiciju od strane Jakova i Marije Magdalene. Članovi ove grupe su upućivali svoje molitve kako Ocu božanskom tako i Majci božanskoj: „Od tebe Oče, i sa tobom Majko, dvaju besmrtnih imena, Roditelji božanskog bića i ti, nebeski stanovniče,...”
Drugi zapisi pokazuju činjenicu da su se njihovi autori pitali kome se obraćao jedini Bog i to muški, predlažući: „Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi“. (Geneza 1,26). Znajući da hronika Geneze dalje govori o stvaranju čovečanstva „muško i žensko stvori ih" (Geneya 1,27), neki su zaključili da Bog po čijem smo obličju stvoreni treba da bude kako muško tako i žensko, i kao Otac i kao Majka.
Zato se vrlina Gnoze, koja je kognitivna spoznaja (tj. ulazi u suštinu stvari), sastoji od činjenice da može istraživati pravu priodu kreacije i njenog autora, istovremeno GNOSTICIZAM, kao doktrinarni sistem, ne izučava samo putem dijalektike, već i praktičnim metodima može stići do razumevanja ove Celine preko neposrednog mističkog ispitivanja. Ovo je dozvolilo Ocu savremenog gnosticizma, dr Samaelu Aun Weoru, da kaže:
Nema sumnje, mogućnosti ljudske spoznaje nikada ne bi mogle da pređu sa one strane Kosmičke imperije logosa Mučkarac-Žena, Tvorca demiurga, Armija Glasa (Verbum).
JAH-HOVAH, OTAC-MAJKA tajna svakog od nas jeste autentičan JEHOVA.
JOD, kao hebrejsko slovo, predstavlja MEMBRUM VIRILE (Muški Princip).
EVE, HEVA (EVA), isto kao i HEBE, grčka Boginja Mladosti i olimpijska verenica Herkulesa, jeste YONI, Božanski Pehar, Eternalno Žensko.
Božanstveni Rabi iz Galileje, umesto da se klanja kultu antropomorfnog Jehove jevrejskog, on obožava svoje unutrašnje božansko Muškarac-Žena (Jah-Hovah), Otac-Mati.
Blagosloveni raspeti na planini Golgote vikao je silnim glasom ove reči: „Oče moj, u tvojim rukama ostavljam svoj duh“. RAM-IO, ISIS, njegova Majka Božanska Kundalini pratila ga je na Krstnom Putu (Via crucis).
Svaka nacija ima svog prvog Boga ili Bogove kao androgine; neće moći drugačije, zato što su smatrali svoje daleke primitivne roditelje, njihove pretke sa dvostrukim polom (seks), kao božanska bića i svete Bogove, tačno kako sada čine Kinezi.U stvari, veštačko shvatanje Jehove antropomorfnog, eksklusivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tron despotizma i tiranije, koji lansira gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, jeste rezultat ignorancije, jednostavno intelektualna idolatrija.
Ovo pogrešno shvatanje Istine, nažalost, ukorenilo se kako kod zapadnog filozofa tako i kod vernika bilo koje sekte kompletno lišene gnostičkih principa.
Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutni u Prirodi, ili Natura in abscondito, već Boga ortodoksne dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona (oko za oko i zub za zub).
Apstraktni apsolutni prostor, Nekognitivan (nepoznat) Bog, nije ni beskrajni vakuum, niti uslovljena ispunjenost, već oboje u isto vreme.
Autor uobličenog sveta jeste, dakle, mistička grupa tvoraca Muškaraca-Žena ili Duplih Bogova kao Tlaloc, Bog kiša i gromova, i njegova supruga Chalchiuhtlicue, ona sa suknjom od žada iz hramova Majaša, Asteka, Olmeka, Zapoteka itd., itd.
U reči „Elojim“ (Elohim) nailazimo na transcendentalni ključ koji nas navodi na razmišljanje.
Stvarno, Elojim, sa J, se prevodi kao Bog u raznim odobrenim i pregledanim verzijama Biblije.
Neoboriva je činjenica, ne samo sa ezoteričke tačke gledišta, već i sa lingvističke, da izraz „Elohim“ je žensko ime sa terminacijom za muški rod množine. Doslovno, prevod bi bio Bogovi i Boginje.
„I Duh muških i ženskih principa se prostre na bezobličnu površinu i kreacija se ostvari”
Neoborivo, religija bez Boginja je upola ateistička.
Ako istinito želimo savršenu ravnotežu našeg duhovnog života, treba da se klanjamo kultu Elohima (Bogovi i boginje iz starih vremena), a ne antropomorfnom Jehovi, nepriznatom od strane Velikog Kabira Isusa.
Kult idolatrije antropomorfnog Jehove umesto Elohima, jeste zaistinu silna prepreka za dobijanje supranormalnih stanja savesti.
Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smeju - kao profani antropolozi - ispred predstavljenja Bogova i Boginja u raznim panteonima Asteka, Maja, Olmeka, Tolteka, Inkaša, Druida, Egipćana, Hindusa, Kaldejaca, Feničana, Mesopotamaca, Persijanaca, Rimljana, Tibetanaca, itd, itd, oni se duboko klanjaju ovim Božanstvima. Zato što u ovima prepoznajemo Elohima Tvorca Univerzuma. „Onaj koji se smeje nečemu što ne poznaje, jeste na putu da postane idiot“.
Smatrajući kao korolar prethodna izlaganja učinjena od strane Dr Samaela Aun Weora, naš čitalac može da zaključi razumevanje ovih postulata, prateći sledeće redove napisane od značajnog istraživača Sorbone, Dr. Serge Hutin. Da citiramo:
Ponovo se nailazi u gnozi kult božanske Žene, eternalnog ženskog: jeste put između Boga i sveta (ljudi); Ona može da se spusti (pada) u svet, ali takođe može i da ga spase. Pojedini gnostičari se ne dvoume da stvore od Majke, izjednačene sa Svetim Duhom, treću mogućnost (stanje) manifestovanog Apsoluta: to je Bog-Majka, Sofija, Naša-Gospođa-Sveti-Duh, jeste takođe Paraklit, Ona-koja-treba-da-dođe. Vraća se na staru Egipatsku Trojicu Oca, Majke (Isis), i Sina.
U mnogim sektama, doktrina i kult se vrte oko nekog metafizičkog entiteta, Barbelo (ime koje verovatno dolazi od hebrejskog Barbhe Eloha „Bog [jeste] u četvoro”, aluzija na božansku Tetradu: Otac, Sin, ženska Pneuma i Hristos). Barbelo jeste prva eksteriorizacija, sila, slika, svetlost Oca: ispunjava u svetu ulogu koja obično pripada logosu. Ali je dvovalentna figura, slična bogovima starih mediteranskih kultova plodnosti (Astarte, Astargatis, itd.): simboliše čistotu nevinosti i takođe stvaralačku moć.
Mogu se naći slična spekulisanja u različitim manje-više poznatim sektama: oni koji se prosto nazivaju „gnostičari”, fiboniti, starioti, leviti, Poklonici Majke, barbeliti, ofiti, setijeni itd. Uvek se pojavljuje mit božanskog „Uma”, Majke koja upada u materiju (u haos, u provaliju, u tmine, u „vodu”), odakle treba zatim da bude spašena.
Mnogi od gnostičara često se koriste mitovima i slikama seksualnog karaktera. Ponekad je kosmogonski proces sveden na božanskom braku.
U svom radu naslovljenom Savršen Brak, dr Samael Aun Weor nam opisuje, na prilično sintetičan način, mušku i žensku prirodu Boga, kao izvora onoga što ljudi nazivaju ljubav:
Bog, kao OTAC, jeste MUDROST. Bog, kao MAJKA, jeste LJUBAV. Bog, kao Otac, prebiva u Oku Mudrosti. Oko Mudrosti se nalazi između obrva.
Bog, kao Ljubav, nalazi se u Hramu-Srce. Mudrost i Ljubav su dva osnovna stuba Velike Bele Lože.
Voleti, koliko je lepo kada voliš. Samo velike duše mogu i umeju Da Vole. Ljubav je beskonačna nežnost...Ljubav je život što trepti u svakom atomu kao što trepti u svakom suncu.
Ljubav se ne može definisati zato što je Božanska Majka Sveta; Ona je ta koja dolazi k nama kada smo stvarno zaljubljeni.