Muško – ženska priroda Boga
Biće puno aspekata u oblasti teologije koje će Gnoza svih vremena doći da ih razjasni, jer ona predstavlja najviši izvor iz kojeg se možemo napajati, kada nas obuzme žeđ prema integralnom saznanju. Često smo bili naviknuti da prihvatimo dogmatska mišljenja o toliko kontroverznim i interesantim temama, kao na primer: Koja je prava priroda Boga? Koji je to put kojim ćemo stići da eksperimentišemo naše jedinstvo sa Božanstvom? Postoji stvarna mogućnost da postignemo poznatu iluminaciju kojoj su težili svi primitivni hrišćani, mistici i srednjovekovni kaluđeri, i uopšte svi oni koji su stvarno želeli da nađu vrhovnu spoznaju. Da proučavamo, dakle, makar deo ovog vrlo interesantnog teološkog mora, uz pomoć onih koji poznaju...
Prvo ćemo napomenuti eminentnu gospođu doktor Elaine Pagels, autora mnogih radova i investigacija o gnostičarima. U jednom od njezinih dela, GNOSTIČKA JEVANĐELJA, ovaj iztraživač podvlači veličanstvenost gnoze, sposobna da definiše mušku i žensku prirodu Boga, da vidimo:
Prvo ćemo napomenuti eminentnu gospođu doktor Elaine Pagels, autora mnogih radova i investigacija o gnostičarima. U jednom od njezinih dela, GNOSTIČKA JEVANĐELJA, ovaj iztraživač podvlači veličanstvenost gnoze, sposobna da definiše mušku i žensku prirodu Boga, da vidimo:
Za razliku od mnogih svojih savremenika, među božanstvima najbližim antičkom orijentu, Bog Izraela nije delio moć sa nijednim ženskim Božanstvom, nije imao ni suprugu ni ljubavnicu. Kazivajući istinu, neprisutnost ženskog simbola u odnosu na Boga karakteriše Judaizam, Hrišćanstvo i Islamizam u ozbiljnom kontrastu sa ostalim religijskim tradicijama sveta, kao što su u Egiptu, Babiloniji, Grčkoj i Rimu, ili u Africi, Indiji i Severnoj Americi, gde je prepuno ženskom simbolikom. Danas hebrejski, hrišćanski i islamski teolozi požuruju u tvrdnjama kako u vezi sa Bogom ne treba da imamo nikakve seksualne izraze. Uprkos ovoj činjenici, realan rečnik kojeg ga dnevno koriste u službi i molitvi, daje drgačiju poruku: koja je ta osoba vaspitana u hebrejskoj ili hrišćanskoj tradiciji oslobođena od jasnog ubeđenja da je Bog muškog roda?
Čak iako katolici obožavaju Mariju kao Isusovu majku, nikad je ne smatrju božansku osobnim pravom: ako je Marija Majka Božja, nije Majka Bog u jednakim uslovima sa Otac Bog! Hrišćanstvo je, naravno, dodalo izraz „trojica” iz hebrejskog opisa Boga. Nesumnjivo, od triju datih božanskih lica, dva (Otac i Sin) se opisuju kao muški, i treće Sveti Duh) sugeriše ne-seksualnost neutralnog izraza kojeg su grci koristili kada se odnosili na Duh, Pneuma.
Jedna grupa iz gnostičkih izvora govorila je da su primili tajnu Isusovu tradiciju od strane Jakova i Marije Magdalene. Članovi ove grupe su upućivali svoje molitve kako Ocu božanskom tako i Majci bozanskoj: „Od tebe Oće, i sa tobom Majko (Mati), dvaju besmrtnih imena, Roditelji božanskog bića i ti, nebeski stanovniče,...”
Drugi zapisi pokazuju činjenicu da su se njihovi autori pitali kome se obraćao jedini Bog i to muški predlažući: „Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi“. (Geneza 1, 26). Znajući da hronika Geneze dalje govori o stvaranju čovečanstva „muško i žensko stvori ih" (1, 27), neki su zaključili da Bog po čijem smo obličju stvoreni treba da bude kako muško tako i žensko, i kao Otac i kao Majka.
Zato se vrlina Gnoze, koja je kognitivna spoznaja (tj. ulazi u suštinu stvari), sastoji od činjenice da može istraživati pravu priodu kreacije i njenog autora, istovremeno GNOSTICIZAM, kao doktrinarni sistem, ne izučava samo putem dijalektike, već i praktičnim metodima može stići do razumevanja ove Celine preko neposrednog mistikog ispitivanja. Ovo je dozvolilo Ocu savremenog gnosticizma, dr Samael Aun Weoru, da kaže:
Nema sumnje, mogućnosti ljudske spoznaje nikada ne bi mogle da pređu sa one strane Kosmičke imperije logosa Mučkarac-Žena, Tvorca demiurga, Armija Glasa (Verbum).
JAH-HOVAH, OTAC-MAJKA tajna svakog od nas jeste autentičan JEHOVA.
JOD, kao hebrejsko slovo, predstavlja MEMBRUM VIRILE (Muški Princip).
EVE, HEVA (EVA), isto kao i HEBE, grčka Boginja Mladosti i olimpijska verenica Herklesa, jeste YONI, Božanski Pehar, Eternalno Žensko.
Božanstveni Rabi iz Galileje, umesto da se klanja kultu antropomorfnog Jehove jevrejskog, on obožava svog unutrašnjeg božanskog Muškarac-Žena (Jah-Hovah), Otac-Mati.
Blagosloveni raspećeni na planini Golgote vikao je silnim glasom ove reči: „Oče moj, u tvojim rukama ostavljam svoj duh“. RAM-IO, ISIS, njegova Majka Božanska Kundalini pratila ga je na Krstnom Putu (Via crucis).
Svaka nacija ima svog prvog Boga ili Bogove kao androgine; neće moći drugčije, zato što su smatrali svoje daleke primitivne roditelje, njihove pretke sa dvostrukim polom (seks), kao božanska bića i svete Bogove, tačno kako sada čine kinezi.
U stvari, veštačko svatanje Jehove antropomorfnog, eksclusivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tronu despotizma i tiranije, lansirajući gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, jeste rezultat ignorancije, jednostavno intelektualna idolatrija.
Ovo pogrešno svatanje Istine, nažalost, ukorenilo se kako kod zapadnog filozofa tako i kod vernika bilo koje sekte kompletno lišene gnostičkim principima.
Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutni u Prirodi, ili Natura In Abscondito, već Boga ortodoksne dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona (oko za oko i zub za zub).
Apstraktni apsolutni prostor, Nekognitivan (nepoznat) Bog, nije ni beskrajni vakum, niti uslovljena ispunjenost, već obe u isto vreme.
Autor uoblčenog sveta jeste, dakle, mistička grupa tvoraca Muškaraca-Žena ili Duplih Bogova kao Tlaloc, Bog kiša i gromova, i njegova supruga Chalchiuhtlicue, ona sa suknjom od žada iz hramova Majaša, Asteka, Olmeka, Zapoteka itd., itd.
U reči „Elojim“ (Elohim) nailazimo na transcendentalni ključ koji nas navodi na razmišljanje.
Stvarno, Elojim, sa J, se prevodi kao Bog u raznim odobrenim i pregledanim verzijama Biblije.
Neoboriva je činjenica, ne samo sa ezoteričke tačke gledišta, već i sa lingvističke, da izraz „Elohim“ je žensko ime sa terminacijom za muški množine. Doslovno prevod bi bio Bogovi i Boginje.
„I Duh muških i ženskih principa se prostre na bezobličnu površinu i kreacija se ostvariše”
Neoborivo, religija bez Boginja je upola ateistička.
Ako istinito želimo savršenu ravnotežu našeg duhovnog života, treba da se klanjamo kultu Elohima (Bogovi i boginje iz starih vremena), i ne antropomorfnom Jehovi, nepriznatog od strane Velikog Kabira Isusa.
Kult idolatrije antropomorfnog Jehove umesto Elohima, jeste zaistinu silna prepreka za dobijanje supranormalnih stanja savesti.
Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smeju- kao profanski antropolozi- ispred predstavljenja Bogova i Boginja u raznim panteonima Asteka, Majaša, Olmeka, Tolteka, Inkaša, Druida, Egipćana, Hindusa, Kaldejaca, Feničana, Mesopotamaca, Persijanaca, Rimljana, Tibetanaca, itd, itd, oni se duboko klanjaju ovim Božanstvima. Zato što u ovima prepoznajemo Elohima Tvorca Univerzuma. „Onaj koji se smeje od nečega što ne poznaje, jeste na putu da postane idiot“.
Smatrajući kao korolar prethodna izlaganja učinjena od strane Dr Samael Aun Weor-a, naš čitalac može da zaključi razumevanje ovih postulata, prateći sledeće redove napisane od značajnog istraživača Sorbone, Dr Serge Hutin. Da citiramo:
Ponovo se nailazi u gnozi kult božanske Žene, eternalnog ženskog: jeste put između Boga i sveta (ljudi); Ona može da se spusti (pada) u svet, ali takođe može da ga i spase. Pojedini gnostičari se ne dvoume da stvore od Majke, izjednačena sa Svetim Duhom, treću mogućnost (stanje) manifestovanog Apsoluta: to je Bog-Majka, Sofija, Naša-Gospođa-Sveti-Duh, jeste takođe Paraklit, Ona-koja-treba-da-dođe. Vraća se na staru Egipatsku Trijcu Oca, Majke (Isis), i Sina.
U mnogim sektama, doktrina i kult se vrte okolo nekog meetafizičkog entiteta, Barbelo (ime koje verovatno dolazi od hebrejskog Barbhe Eloha „Bog [jeste] u četvoro” , aluzija na božansku Tetradu: Otac, Sin, ženska Pneuma i Hristos). Barbelo jeste prva eksteriorizacija, sila, slika, svetlost Oca: ispunjava u svetu ulogu koja obično pripada logosu. Ali je dvovalentna figura, sličan bogovima starih mediteranskih kultova plodnosti (Astarte, Astargatis itd.): simboliše čistotu nevinosti i takođe stvaralačku moć.
Mogu se naići slična spekulisanja u različitim manje-više poznatim sektama: oni koji se prosto nazivaju „gnostičari”, fiboniti, starioti, leviti, Poklonici Majke, barbeliti, ofiti, setijeni itd. Uvek se pojavljuje mit božanskog „Uma”, Majke koja upada u materiju (u haos, u provaliju, u tminama, u „vodi”), odakle treba zatim da bude spašena.
Mnogi od gnostičara često se koriste mitovima i slikama seksualnog karaktera. Ponekad je kosmogonski proces sveden na božanskom braku.
U svom radu naslovljenom Savršen Brak, dr Samael Aun Weor nam opisuje, na prilično sintetičan način, mušku i žensku prirodu Boga, kao izvora onoga što ljudi nazivaju ljubav:
Bog, kao OTAC, jeste MUDROST. Bog, kao MAJKA, jeste LJUBAV. Bog, kao Otac, prebiva u Oku Mudrosti. Oko Mudrosti se nalazi između obrva.
Bog, kao Ljubav, nalazi se u Hramu-Srce. Mudrost i Ljubav su dva osnovna stuba Velike Bele Lože.
Voleti, koliko je lepo kada voliš. Samo velike duše mogu i umeju Da Vole. Ljubav je beskonačna nežnost...Ljubav je život što trepti u svakom atomu kao što trepti u svakom suncu.
Ljubav se ne može definisati zato što je Božanska Majka Sveta; Ona je ta koja dolazi k nama kada smo stvarno zaljubljeni.