Pistis Sophia
Za istraživače teologije nije nikakva tajna činjenica da je Gnoza, kao hermetička spoznaja, imala prehriščanske korenove u filozofijama poznatim u Siriji i Mesopotamiji i evidenno, isto tako u doktrinama grčkog i egipatskog paganizma (ne tumačiti kao neverništvo).
Nemožemo ignorisati ni gnostičke principe skrivene u teogonijama prekolumbovskih naroda Centralne i Južne amerike. Postoji u navedenim teogonijama gnostički aspekat koji takođe govori o egzilaciji (izgnanstvu) duše, propale u grehu i o njenoj žarkoj želji da se uzdigne na Nebesima ili u gnostičkim Aeonima.
Od svih gnostičkih tekstova čovečanstvu poznatih, zaistinu se može reći da je Pistis Sofija najznačajniji u svetu hrišćanske teologije.
Forma odvijanja Pistis Sofije puna je kosmogonskim, antropološkim i teološkim pokazateljima namenjenim dobijanju oproštaja duši preko samoprimenjene kazne očiščenja; što je uveliko komentarisano i razvijeno u gnostičkim temama koje nam je ostavio u zaostavštini V.M.Samael Aun Weor, u kojima se podvlači, da samo preko dobrovoljnih patnji i svesnih žrtvovanja, je moguća dezintegracija lanaca koji drže zarobljen naš duševni materijal, omogućavajući na ovaj način, da povratimo svetlost, izgubljenu tokom vekova i milenijumima.
Sadržana od reči Velikog Učitelja Isusa diktiranih apostolima tokom jedanajest godina posle Vaskresenja, Pistis Sofija je postala BIBLIJA gnostičara, i zapravo je dokazano radi ovoga da ne postoji drugo delo koje opisuje sa takvom čistoćom razmišljanja Nazarećana i ciljeve njegove doktrine.>/p>
Udaran je dijalog koji se stalno razvija u ovom delu. Jeste dijalog između duše (zadubljene u gresima) i Božanskog izbavitelja (Isusa), kao najvišeg predstavnika Svetlosnih regiona. Ovim dijalogom Pistis Sofija (duša) traži pomoć radi odvajanja od svog duhovnog siromaštva, a Nazarećanin odgovara njenim molbama, otkrivajući razloge pada Sofije i dobijena iskustva kao mudrost greha.
Za pripadnike večne Gnoze, duša ili psihički materijal sadržan u ljudskom biću, bila je žrtva duhovnog pada prouzrokovanog od tkz-og pogrešnog Boga ili Tvorca demiurga. Ovaj je pad stvorio u Pistis Sofiji (ljudska duša) određene poremećaje u njenoj prvobitnoj strukturi i kao posledicu, pojavu psihičkih agregata ili demona koji joj nanose patnje i drže je od tada zarobljenu, u takvoj meri, da je udaljavaju od njenog božanskog doma, izbacajući je prema nižim AEONIMA ili u religijski Haos
Namena teksta sadrzanog u Pistis Sofiji je da ispriča njenu istoriju i nesreću što ju je snašla kao robinju materije i, pored toga, način na koji da se oslobodi od te bedne uslovljenosti ,božanskim sredstvima, sa ciljem da ponovo osvoji nebesa ili nekad izgubljene Aeone.
Nesumnjivoje da rečnik Pistis Sofije biva izuzetno simboličan i pun metafora, u najčistijem stilu tih vremena predhrišćanstva kada se Isus nalazio u Svetoj Zemlji. Ova je činjenica uslovila da se Pistis Sofija pretvori u najnerazumljiviji gnostički tekst za eksegete (tumače) svih vremena i, kao drugo, ovaj (rečnik) tajno odbija mogućnost odstupanja (falsifikacije).
Može biti da je ovo i bio povod sledećeg proročanstva: “Samo onaj koji će imati ugrađene (inkarnirane) hrističkje principe u svojoj duhovnoj prirodi moći će da razume, da razjasni i otkrije sadržinu Pistis Sofije“…
Trebalo je proći vekova i milenijuma kako bi se, tek u XX-om veku, autentičan Majstor (najvećih tajni), predstavnik reda Solarnih inicijata, pojavio ispred svečane presude javne svesti kako bi otkrio, u najmanjim detaljima, ovo sveto delo koje sadrži ključeve ljudskog spasa.
Ovaj Velikan, za dobrobit nas dolazeći sa Visina, bio je Venerabilan maestro Samael Aun Weor, avatara Avalokitesvara-e (Otac) za ovu novu Eru vodolije koja se već odvija u neopisivoj grmljevini uma.
Veliki Kabir je predavao slobodnim govorom svojim apostolima korpus doktrine sadržane u Pistis Sofiji, a oni, apostoli, sabrali su to u svojim zapisima, sastavljajući tako knjige ili poglavlja ovog velikog dela.
Stoji zapisano da je, za običan ljudski rod, Pistis Sofija u originalnom stanju kao nema knjiga, jer je smisao reči sadržane u njoj potpuno enigmatičan. Ali, sa objašnjenjima koje nam daje V.M.Samael Aur Weor, Pistis Sofija se pretvara u tačnog vodiča koji omogućuje da se ljudsko biće izvuče iz labirinta zbrke u kom se nalazi i da se vrati svom božanskom i početnom stanju, kako piše u jevrejskoj Genezi.
Prema tome, Pistis Sofija koja nosi izgubljeno nasledstvo je svima nama odgovarajuća i koju (dušu) je možemo posedovati ponovo pomoću didaktičkih i dijalektičkih izlaganja savremene Gnoze, namenjena čovečanstvu ovog vremena od strane izuzetnog Maestra Samael Aun Weora.
Pistis Sofia se prepisuje Valentinu, eminentnom i hrabrom tražitelju Istine, koji je imao hrabrosti da se usprotivi dogmama pontifikalne Katoličke crkve koja je još u onim vremenima (I-og i II-og veka naše ere) počela da gradi svoju dogmu sa ciljem da izbaci iz igre autentične, prvobitne hrišćane koji su prihvatili Gnozu od Isusa.
Mnogi od teologa nisu mogli a da ne kažu da: “U drugoj polovini II-og veka i početkom III-ga, Valentinova doktrina bila je najmoćnija i najozbiljnija od dizidenata Crkve, svojom literaturom premašujuci i samu crkvenu“.
Stvarno bi trebalo, da istorija religija oda postumnu počast Valentinu za čin što je kondezovao, na ovakav skrupulozan način, put povratka ka okeanu velike svetlosti, dozvolivši danas, u XXI-om veku, ukupnom ljudskom mravinjaku našeg sveta da se u svojoj unutarašnjosti sjedini sa ISTINOM, sa HVALJENIM.
Narodna poslovica od svagda kaže: “Za velika zla, velike popravke“, i tačno u ovim momentima kada čovečanstvo doživljava talas tekuće apostazije (udaljavanje od svetlosti), ovo monumentalno delo, Pistis Sofija, stiže da obavi sakralnu misiju, nama objašnjena vrlinom osvetljenosti autentičnog čoveka Hrista po imenu Samael Aun Weor...
Danas se nalazimo, više nego ikad, pred dilemom BITI ILI NE BITI, kazuje nam Samaelova Gnoza, i iz ovaga jasno proizilazi, da se nikada u drugim vremenima nije proizvela u ljudskom rodu takva autoselekcija koja će podeliti stanovnike našeg sveta na dve dobro definisane kategorije: sa jedne strane orlovi i sa druge gmizavci; prva anđelska i druga demonska...
Za ljubaznog čitaoca postavljamo sledeće pitanje: na kojoj strani želiš da budeš ti? Kabala ti može pomoći sa sledećim aksiomom: ”Uzmi štit svoga verovanja i napreduj čvrstim korakom, ili u smeru vetra ili protiv svih vetrova”…